U Srbiji je pod voćem oko 200.000 hektara. Najzastupljenija je – šljiva, koja od toga zauzima 40 odsto. Po toj voćki najpoznatija je Šumadija, pa u čast šljive u Stragarima kod Kragujevca – održana je tradicionalna privredno-turistička manifestacija “Šumadijski dani šljive”.
Savile se grane od roda. Šumadijski voćnjaci, tokom ovog leta, više nego lani, u modroplavoj boji. Šljive po kojima su poznati na oko 14.000 hektara. Najbolje je rodila stenlejka. Rankovići iz Masloševa zadovoljni rodom.
“Negde oko 30 tona po hektaru je ove godine prinos. Cena je trenutna 50 dinara na otkupu za izvoz koja ide, ta šljiva se plasira na evropsko tržište”, kaže Nikola Ranković, voćar iz Masloševa.
Sve što je nastalo od šljive, ali i još po nešto, zahvaljujući vrednim rukama podrudničkih domaćina i domaćica, predstavljeno je u Ulici šumadijske šljive u Stragarima.
“I kolači, i pite, i mafini. Od šljive se sve može”, kaže jedna domaćica.
U čast ove voćke se od 2009. organizuju Šumadijski dani šljive. Uz hranu, igra, pesma i druženje voćara i gostiju.
“Ove manifestacije ožive kraj, varošicu, selo, probude sve meštane različitih generacija i uzrasta. Rađa se taj neki duh zajedništva i to nam je cilj”, navodi Snežana Živanović Katić, predsednica Organizacionog odbora Šumadijskih dana šljive.
I da mladi ostanu na selu i čuvaju tradiciju. Zbog toga grad Kragujevac pomaže sredstvima iz lokalne kase i selima i poljoprivrednicima.
“Grad Kragujevac samo za subevncije na godišnjem nivou odvaja negde oko 80 miliona. Blizu 100 miliona na godišnjem novu se odvaja za putnu infrastrukturu u selima”, kaže Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca.
A šumadijska su iznedrila mnogobrojne istorijske ličnosti. Konkretno Stragari, i jednog od dvojice prvih srpskih olimpijaca – Dušana Miloševića, koji je branio boje Srbije na Olimpijskim igrama 1912. u Stokholmu.
RTS/VESTINET