Vestinet

Mokra Gora – spoj tradicije i modernog

foto pp media

Mokra Gora je 2021. godine proglašena za najbolje turističko selo sveta. Ono što je doprinelo dobijanju takvog svetskog priznanja je i to što je  identifikovana od strane UNWTO kao najbolj primer inovativnog razvoja i pristupa u turizmu u ruralnim oblastima bez menjanja svoje autentičnosti. A autentična je po mnogo čemu.

„Vidiš kume ono polje. Njime će proći gvozdeni konj na gvozdenom putu pa će se onda ukinuti pa i opet obnoviti, samo š njim do Višegrada neće se putovati radi potrebe i posla već serbez odmora i uživancije“- prorekao je u 19. veku čuveni kremanski prorok Mitar Tarabić a zapisao seoski prota Zaharije Zaharić. I zaista-danas je tako.

 Šarganska osmica je najatraktivnija turističko muzejska železnica u Evropi i jedinstveno graditeljsko remek delo u svetu među prugama uzanog koloseka. Nekada žila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem, od Beograda do Dubrovnika i Zelenike uskokolosečnom prugom saobraćao je Ćira a danas klaparaju osmicom vagoni muzejskog voza Nostalgija otimajući od zaborava sećanje na nekada najmoćniju mašinu svoje klase ali i podsećajući kako je izgradnja najveće osmice od čelika na svetu uticala i prebražavala sudbinu jednog sela.

– Pružna trasa je jedinstvena u Evropi i u svetu po tome što je izgrađena u obliku broja osam spletom  22 tunela, više od deset mostova i vijadukata a savladana je visinska razlika od preko 300m. Pruga je započeta 1916. godine kada je sagrađeno je prvih 9km. Mesto do koga je došao kolosek i danas nosi naziv Deveti kilometar. Tada se desila jedna tragedija kada je usled prokopavanja jednog od tunela zatrpana cela smena radnika. To su bili italijanski i ruski zarobljenici koji su radili na ovom delu trase a prema navodima meštana, ta smena je brojala oko 200 zarobljenika. Za Deveti kilometar su se vezivale razne priče među kojima i one da su se na tom mestu čuli razni glasovi i priviđali duhovi. Da li je to tačno ili ne, ne znamo, ali danas to prepričavamo kao anegdotu, jer su se čudne pojave prestale dešavati kada je 2011. godine na tom mestu podignuta crkva brvnara u ruskom stilu posvećena poginulim graditeljima- ističe Aleksandra Milutinović, upravnik Šarganske osmice.

Pruga koja je završena 1925. godine a podatak da je kralj Aleksandar davao jedan gram zlata za 1 kg iskopanog kamena u tunelu samo potvrđuje koliko je izgradnja tada najveće osmice od čelika u svetu bila zahtevan posao. U izgradnji pojedinih deonica učestvovalo je od dve do pet hiljada ljudi a samo Mokra Gora je dala preko 500 železničara, a moramo napomenuti da je u to doba biti železničar predstavljalo veliku čast i ponos. Pruga je preporodila selo jer ga je povezala sa drugim delovima tadašnje Jugoslavije. Zato i ne čudi što su žene iz Mokre Gore 1974. godine stavile crne marame u znak žalosti što Ćira odlazi jer je ukidanjem pruge mokrogorski kraj opet zamro.

-Trebalo je da prođe četvrt veka da bi se obistinilo čuveno proročanstvo Mitra Tarabića. 1. septembra 2003. godine je obnovljena trasa u dužini od oko 15.5 km zahvaljujući grupi entuzijasta koji su pokrenuli inicijativu za obnovu. Ogroman trud i rad je bio potreban da se sve ovo podigne jer je sve bilo potpuno devastirano, pruga je bila predata opštinama bez ikakvih nadoknada a šine su pretvorene u staro gvožđe- objašnjava Aleksandra.

ALI, IPAK SE OKREĆE….

-Snimajući emisiju “Ipak se okreće” Branko Stefanović zabeležio je jednu specifičnu pojavu u koritu reke Kamešine. Reč je o izvoru lekovite vode, Bela voda te je narod i iz tog razloga pohrlio u ove krajeve. Spada u red visoko alkalnih voda, 11.5 ph vrednosti i pogodna je za lečenje zapaljenja očnih kapaka, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Pored izvora je sagrađena i crkvica Svetog Jovana Krstitelja koja je nekada i postojala na tom mestu, a u koritu reke Kamešine je podignuto i kupalište.  Takođe, na toj lokaciji je obnovljena još jedna pruga uzanog koloseka koja je širine svega 600mm i dužine 2km. To je bila nekadašnja šumska pruga kojom se građa dovlačila u Mokru Goru. Ideja je bila da deca upravljaju tom mašinom ali zaista je teško dobiti bezbedonosne dozvole. Ponekad se tom prugom pokrene neki voz za Zavičajne dane tako da je čitava Šarganska osmica jedan Muzej tehničkih dobara na otvorenom- kaže Aleksandra.

Negde oko 80.000 turista što domaćih to iz Kine, Slovenije, Nemačke, Austrije, ljubitelja pruga uzanog koloseka iz celog sveta godišnje se preveze Nostalgijom što je impozantna cifra ako se ima u vidu da je kapacitet voza svega 150 putnika. Od 30. marta, voz saobraća tri puta dnevno. Duž cele ove trase izgrađeni su smeštajni i ugostiteljski kapaciteti, sagrađene su stanice koje su bile ruinirane i devastirane i pretvorene u lepe stanične zgrade i ugostiteljske objekte. Ali, ne privlači turiste samo Šarganska osmica, brojni vidikovci uz prugu sa kojih se pruža neverovatan pogled na prekrasnu prirodu Kršanje, Ludi kamen na koji ukoliko stanete ćete naći muža (ili ljubavnika) i lekoviti izvor Bela voda.

DOBRA GEOGRAFSKA POZICIJA

Smeštena u kotlini kroz koju protiču Kamešina, Beli i Crni Rzav a okružena opevanim planinama Šarganom, Zlatiborom i Tarom, Mokra Gora privlači sve više onih koji žele da uživaju u čarima netaknute prirode ali i da obiđu i druge lepote i znamenitosti ovog dela Srbije pa i prekograničnog područja. U središtu je atraktivnih turističkih lokacija- Višegrad je udaljen 25km, Zlatibor 40km, granica svega 9km.

– Mokra Gora je bila mesto koje nije imalo dovoljno sadržaja i gosti su ostajali kraće jer prosto nisu imali šta da rade tako da se trudimo da im dopunskim sadržajima odmor učinimo sadržajnijim. Sa kolegama iz Parka prirode radimo na tome da u budućnosti 19km pešačkih staza Evropske rute prođe kroz Mokru goru duž granice. Reč je o projektu koji završavamo 2027. godine a pokušavamo da izgradimo i kamp naselje- ističe Nenad Mladenović, Savetnik za turizam i ugostiteljstvo u Infrastrukturi Železnice Srbije.

ČAROBNI TURISTIČKI PRSTEN

-Tu je i Drina. Imamo dobru saradnju sa kolegama iz TO Tara Tours koji organizuju kružnu turu. Primera radi,  jedna grupa gostiju vozi se vozom od Mokre Gore do Višegrada a jedna grupa brodom. Sastaju se u isto vreme, od 13-15h u Višegradu a potom  grupa koja je došla brodom vraća se vozom i obrnuto do Perućca. To je taj čarobni turistički prsten koji je  pre deset godina projektovan kao turistički proizvod prvog reda. Kada na sve to dodamo da smo, čuvajući Šargansku osmicu sačuvali tradiciju od jednog veka, od 2004. godine svedočimo takvoj ekspanziji turista da se već sad hvatamo za glavu i pitamo: a gde ćemo sa tim narodom?- kroz zadovoljan osmeh kaže Nenad.

ŽIVOT JE ČUDO

U pauzi snimanja filma „Život je čudo“ nastao je gradić od borovih talpi.

– Ideja o Mećavniku se zasniva na tome da je profesor Kusturica hteo da sačuva tradiciju ali istovremeno da pruži i moderni stil koji svi očekuju došavši ovde. Iako selo, Mećavnik je ipak i pravi mali grad, koji nudi gostima sve što bi oni dobili i u pravom gradu. Ceo kompleks se sastoji iz 35 drvenih kućica a sve ulice i trgovi su imenovani Najveći deo kućica nosi nazive Andrićevih likova i dela. Npr.,Prokleta avlija je jedan omiljenih kafića naših gostiju, zatim Poslastičarnica kod Ćorkana gde se prave domaći kolači po receptu naših baka, Ćevabdžinica Lotika, suvenirnica Aska i po tome smo prepoznatljivi.  U našim ulicama se sluša džez. Vi kao gost nećete naći u Mećavniku nikakav brend, nećete probati koka-kolu, fantu, sprajt. Isključivo služimo domaće rakije i sokove napravljene od voća iz naših voćnjaka, imamo našu stoku- kravice, mangulice, ovde pa služimo i domaća jela. Zaista se trudimo da sve što ponudimo bude na prirodnoj osnovi.  Što se tiče smeštajnih jedinica, gosti će dobiti komoditet ravan hotelu sa 5 zvezdica ali u drvenoj varijanti u kućicama koje su starije preko 400 godina. Kao i sve hotelske sobe, imaju sve što je potrebno-i zasebna kupatila, klima uređaje, internet, mini bareve, tv sa kablovskom. Posedujemo male i velike prostore, za seminare, kongresni turizam, sportske terene, spa centre… Dakle,sve moderne uslove a uspeli smo i da očuvamo duh tradicije- ističe Bojana Tošić iz TS Mećavnik.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Pored toga što je Mećavnik idealan grad za one koji vole prirodu i organsku hranu, on je i poprište jedinstvenih kulturnih manifestacija koje nećete imati priliku da posetite nigde drugo. Tu je filmski i muzički festival Kustendorf gde stižu najozbiljniji autori svetskog filma, pa festival klasične muzike „Baljšoj“, Jesenji festival pozorišta i majski Festival pisaca.

SLIKA

Ukoliko bi ste ipak da se izolujete, na devet kilometara od Drvengrada nalazi se hotel Čarobni breg. Zahvaljujući entuzijazmu dva vredna mladića, objekat koji je nekada bio u minimalnoj funkciji sad predstavlja pravu malu oazu za istinske ljubitelje prirode. Sa lobi barom, restoranom i 21 sobom u koje se može smestiti 70 ljudi, Čarobni breg je idealan za one ljude koji više aktivni odmor- hiking,kanjoning, ronjenje, vožnju kvadovima ili električnim biciklima,  koji više vole da se okupaju na Zaovinskom jezeru nego npr. u bazenu.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

-Izolovani smo. Geografski posmatrano, mi smo na Tari i od njenog najvišeg vrha smo udaljeni 2km. Sa vrhe staze, koji je lociran na 400m iznad Čarobnog brega, možete videti pola Srbije, Crne Gore i Bosne tj. Durmitor, Zlatibor, Maglić, Bjelašnicu, Jahorinu. Ukoliko volite pešačenje, u našoj blizini su i vidikovci na Zmajevcu, Miloševcu, Zborištu, skijalište Iver, Kršanjska glavica odakle ćete uhvatiti prelepe zalaske sunca. Svake godine priređujemo i posebno druženje povodom Kiše meteora. Uz ambijentalnu muziku, ćebencad, na našoj velikoj terasi-to je zaista poseban doživljaj. Organizujemo i posebne aktivnosti za grupne posete i team bulidinge. Igre na otvorenom, orijentiring, bacanje kamena s ramena, streljaštvo, streličarstvo- ističe Bogdan Marković.

A POSEBNO JE ČAROBNO ZIMI

-Naš hotel je idealan za porodice sa decom koja bi da nauče da skijaju. U blizini objekta je plava staza (400m) za početni nivo skijanja dok sa druge strane, prema Iveru je crvena staza (1250m) gde se održavaju FIS trke za juniore i crna (700m). Mi se baziramo na početnike. Početnici škole skijanja rade kroz formu kampa-dva sata skijanja pre podne pa dva sata pauza za ručak i odmor i dva sata popodne. Ceo taj koncept da se pomogne početnicima je da se pomogne roditeljima. Dođu ljudi, parkiraju auto, ne idu kolima na skijalište, nema gužve, ne traže i ne plaćaju parking, tu je skijašnica i plus dobiju četiri sata odmora dok su im deca zauzeta, uče i zabavljaju se. Deca su radosna, prvi dan se niko ne pznaje, prave se grupe, po nivou znanja i uzrasta. Klinci se zbliže na stazi, pa izađu roditelji da ih gledaju, očevi popiju po rakiju i nakon pet dana imamo super zajednicu- objašnjava Bogdan.

Od prednosti, Marković navodi i to, da ukoliko gostima dosadi toliko prirode i požele ipak neki moderniji komfor, mogu otići u obližnji Iver gde imaju 50%  popust na korišćenje  spa centra.

Uprkos sve većem broju sadržaja i turista, ono što Mokru Goru izdvaja je i to što nije promenila ništa od svoje autentičnosti. Tome je svakako doprinelo i to što je 64,0% teritorije sela zaštićeno prirodno dobro. Zato se turistički uposlenici ovog kraja trude da i sve buduće aktivnosti planiraju u skladu sa ekološki održivim principima, jer su odavno postali svesni, da čuvajući Mokru Goru-najbolje brinu o gostima koji je posećuju.

Tekst je nastao u okviru projekta “Turistički biseri – staro i moderno”. Izradu teksta sufinansirao je Grad Užice iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Užica  u 2024. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media/Vestinet

Slični članci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *