Istoričar Predrag Marković kaže za RTS da je u vreme prvih prvomajskih proslava u Srbiji, u 19. veku, bilo svega nekoliko radnika, ali su znali šta su radnička prava. Marković objašnjava i kako uspešni praznici kombinuju starije tradicije, pa su tako prve proslave Prvog maja često ličile na Đurđevdanske.
Današnji praznik, Međunarodni praznik rada, obeležava se od 1889. godine. Slavi se u više od 150 zemalja i podseća na borbu radnika u Čikagu za bolje uslove rada.
Prvi maj kao Đurđevdan
Posle Drugog svetskog rata nekako se čini da se praznik rada više slavio, ali te proslave su vrlo često ličile na Đurđevdanske proslave, zbog toga što su oni koji su slavili praznik rada kitili cvećem dvorišta i tarabe.
Uspešni praznici, kaže Marković, kombinuju starije tradicije, pa se tako 29. novembar preklopio sa svinjokoljem, po čemu zapravo ljudi i pamte taj datum.
“Kao što se svi verski praznici nadovezuju na praznike starijih vera, tako isto i komunizam, koji je bio nova vera. Zgodno se Prvi maj preklopio sa praznikom proleća, to je Đurđevdan, otprilike, nije isti dan, ali ta atmosfera. Ovo što je danas jedino ostalo od Prvog maja, to su ti uranci. Znači roštiljanje u prirodi je neka vrsta označavanja početka, kako se klima promenila, moguće je da kažemo početka leta”, objašnjava istoričar.
Prvomajski protesti u Srbiji bez efekta
Ipak, istoričar napominje da nekadašnji prvomajski protesti u Srbiji nisu imali efekta.
“Prvo, generalno protesti retko kada imaju efekte, ali položaj radničke klase se poboljšavao u celom svetu zbog niza složenih okolnosti. Sada je položaj radničke klase bolji nego ikad u svetu, zato što je nestašica radne snage. I sada svako ko nešto zna da radi rukama u zapadnom svetu, u daleko je boljem položaju nego ikada ranije u prošlosti”, smatra Marković.
RTS
