Čačak – Dok većina poljoprivrednika ove sezone nije zadovoljna cenom kupusa, neke poput mladog poljoprivrednika Miloša Jevtovića iz sela Mrčajevci kod Čačka cena ne brine- jer je na vreme prepoznao kako dodati vrednost proizvodu .
Foto: VestiNet
Sve je počelo pre 25 godina kada je Predrag, Milošev otac ostao bez posla i okrenuo se povrtarskoj proizvodnji. Niska otkupna cena kupusa I loš plasman uslovili su da se Jevtovići okrenu preradi i da tržištu ponude vakumirani kiseli kupus.
Proces od njive do trpeze traje šest meseci, a u domaćinstvu Jevtovića proizvede se oko 800 tona kiselog kupusa , a potrebe tržišta su znatno veće.
Foto: VestiNet
“ Neohodno je vreme od 30 dana za rasad, u njivi do 120 dana, kada se poseče ide u bazene I fermentacija traje 40 dana. Onda sledi proces ceđenja I sutradan se vakumira”, kaže Miloš.
Klimatske promene , ali I nestabilna cena kupusa uslovila je da mnogi povrtari odustanu od ovog povrća, a oni koji su poput Miloša Jevtovića na vreme shvatili da preradom mogu dodati vrednost, danas na tone kiselog kupusa izvoze u zemlje Evropske unije.
Foto: VestiNet
„ Na godišnjem nivou preradimo oko hiljadu tona sirovog kupusa što je nekih 800 tona kiselog kupusa. Naš kupus završava na tržištu Evropske unije, Rumunija, Nemačka, Španija, Belgija ,a manji deo završava na domaćem tržištu“, kaže Jevtović za VestiNet.
Da bi proizvodnja bila profitabilna neophodno je postići visoke prinose na što manjim površinama.
„ Morali smo da unapredimo proizvodnju obzirom da smo imali zastarelu proizvodnju. Neke površine imale su dosta niže prinose,a da bi sve to bilo isplativo na ovim površinama i sa ovim cenama mora se izvući maksimum. Mora se pratiti trend proizvodnje i samog pakovanja. Jedino tako možete imati sigurno tržište, a to je u ovoj proizvodnji najbitnije“, kaže Miloš i dodaje da je najveći problem ove sezone bio nedostatak sezonskih radnika. Sa njim se slaže i njegovov otac Predrag.
Foto: VestiNet
„ Na njivu neće niko, nama su sezonski radnici većinom iz gradske sredine i to žene. Sa sela ih ima vrlo malo jer ko hoće da radi, radi na svojim imanjima, a ko neće, neće ni u tuđim. Radne snage sve je manje i sve se teže dolazi do njih“, kaže Predrag.
Profitabilnost povrtarske proizvodnje ogleda se upravo u preradi koja dodaje vrednost proizvodu pa nema sumnje da će se pored kiselog kupusa na evropskim rafovima uskoro naći i čačanski ajvar.
VestiNet
