U Čačku, gradu pored Zapadne Morave, Miroslava Stevanović već pune dve decenije ispisuje istoriju plemenitosti i istinskog čovekoljublja. Iako njeno ime nećete sresti na listama funkcionera, ono se s ljubavlju izgovara među onima koji utočište traže u čačanskom Crvenom krstu. Prateći stope svog supruga,
Miroslava je volonterski rad pretvorila u životnu misiju, dolazeći svakog jutra prva, sa energijom koja pokreće čitav tim.
Njen doprinos najvidljiviji je u narodnoj kuhinji, gde svakodnevno vodi bitku protiv tuge i siromaštva.
Za nju priprema obroka nije samo rad, već čin dubokog poštovanja prema korisnicima. Insistira na kvalitetu i toplini, svesna da tanjir pasulja ili pilava nekom predstavlja jedini obrok, ali i dokaz da nisu zaboravljeni.
Njen čuveni osmeh postao je zaštitni znak organizacije, pružajući nadu tamo gde je ona najpotrebnija.
Kolege je opisuju kao stub zajednice, ženu koja u svako jelo ugrađuje ljubav, čineći ga posebnim.
Sekretar Crvenog krsta, Nataša Cvijović, ističe da je Mira primer nesebičnosti koji nas, posebno u vreme praznika, podseća da je čovek najispunjeniji kada pruži ruku drugome.
Dok s optimizmom planira nove godine volontiranja, Miroslava ostaje svetionik ljudskosti, podsećajući nas na reči Duška Radovića da treba biti dobar bez posebnog razloga.
VestiNet
