Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u crkvenom kalendaru koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista, njegovo raspeće na Golgoti i žrtvu za spasenje čovečanstva. Ovo je dan tišine, molitve i strogog posta, kada u pravoslavnim hramovima utihnu zvona jer ona predstavljaju radost, pa se umesto njih čuju samo drvena klepala. Na večernjim bogosluženjima vernici obeležavaju trenutak skidanja tela Gospodnjeg sa krsta iznošenjem plaštanice, koja se polaže na posebno ukrašen sto ispred oltara, simbolišući Hristov grob. Običaj je da se uz zvuke klepala tri puta obiđe oko crkve, čime se verno prikazuje Hristova sahrana, nakon čega se dan provodi u tihovanju i dubokoj tuzi.
Narodna tradicija za ovaj dan vezuje brojna verovanja i stroga pravila ponašanja, pa se tako zaustavljaju svi poslovi u kući i na polju. Posebno se izbegava rad sa oštrim predmetima poput eksera, igala i šila, kako se simbolično ne bi povređivale Isusove rane. Centralni običaj je bojenje vaskršnjih jaja, pre svega u crvenu boju koja predstavlja prolivenu krv, ali i novi život koji se rađa iz Hristove svesne žrtve. Prvo ofarbano jaje, poznato kao čuvarkuća, zauzima posebno mesto u domu i čuva se do naredne godine kao zaštitnik od bolesti, nepogoda i zlih sila. Ukoliko se jaja ne oboje danas, narodni običaj dozvoljava da se taj posao završi u subotu pre izlaska sunca.
Post na Veliki petak je najstroži u godini; dok jedni ne jedu ništa, drugi se pridržavaju ishrane na suvom hlebu i vodi, a poste čak i oni vernici koji nisu postili tokom celog Vaskršnjeg posta. Stariji ljudi i danas prate vremenske prilike, verujući da će godina biti rodna ako je dan sunčan i topao, dok kiša na ovaj praznik predskazuje loš rod voća, naročito šljiva. Dok umetnici kroz vekove crpe inspiraciju iz potresne scene skidanja sa krsta, pravoslavni svet ovaj dan provodi u miru, iščekujući pobedu života nad smrću koja dolazi sa Vaskrsom.
VestiNet
