Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Ivanjdan, dan kada je rođen Sveti Jovan Krstitelj, svetac koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordanu i tako označio početak propovedanja hrišćanske vere. Ovaj svetitelj zauzima posebno mesto u pravoslavlju, pa se tokom godine pominje više puta kroz različite praznike, od njegovog rođenja i sabora, preko tri obretenja, pa sve do usekovanja glave.
U srpskom narodu postoji i duboko ukorenjeno poštovanje prema Svetom Jovanu kao čuvaru i zaštitniku kumstva i pobratimstva.Svi običaji koji prate ovaj dan imaju veoma dugu istoriju jer vuku korene još iz vremena pre hrišćanstva. Nekada su ljudi kroz ovaj praznik slavili sunce, koje tokom letnje dugodnevice ima najveću moć, a ujedno su obeležavali i sam početak žetvenih radova. Zbog velikog broja rituala i tradicija koje obavljaju devojke i žene, Ivanjdan se u narodu često naziva i devojačkim praznikom.
Među najlepšim običajima izdvajaju se branje lekovitih trava, pevanje devojačkih pesama i pletenje venčića od ivanjskog cveća kojima se ukrašavaju kuće kako bi se ukućanima donelo zdravlje.
Postoje i posebna verovanja vezana za brak i potomstvo koja se izvode baš na ovaj dan. Žene koje priželjkuju decu ponegde se provlače kroz napravljene venčiće od jovanove trave, dok neudate devojke u saksiju sade malo žita. Ako klice tog žita do Petrovdana porastu tako da liče na prstenove, veruje se da devojku na jesen čeka svadba. Takođe, stari kažu da se na Ivanjdan može saznati i ko je suđeni partner. Devojka treba da hukne u svoj poslednji zalogaj doručka, sačuva ga do mraka, a onda ga pred spavanje stavi pod jastuk zajedno sa ogledalom i parčićima drveta kako bi u snu ugledala lik svog budućeg muža.
VestiNet
