Gornji Milanovac – Najbolji prijatelji lovca su psi, poput nemačkog oštrodlakog ptičara i srpskog goniča, i na njima se ne štedi, jer dobar saputnik u lovu zlata je vredan, kaže Bojan Dobričić iz Gornjeg Milanovca sa lovačkim stažom preko dve decenije.
„Lov na zeca i fazana kao i krvni trag srneće divljači pripada nemačkom oštrodlakom ptičaru, dok će srpski gonič ići u lov na divlje svinje.
Ne može se bez dobrog psa, lov je bez njih nezamisliv. Posebno se mora voditi računa o ishrani, granule, konzerve i creva koje im uzimam mesečno izlaze oko deset hiljada dinara, košta, ali nikada mi nije bilo žao, jer psi su moji najbolji prijatelji u lovu, kaže Bojan.
Iako smatra da sa devet navršenih meseci psi treba da krenu u svoj prvi lov, Bojanovi stiču lovačka iskustva nešto ranije.
„Lovio sam sa dva šteneta sa šest ipo meseci i nalovio sam se ,ali mislim da je dobro da uđu u sezonu od osam meseci, ne mogu dati svoj maksimum, ali treba da ostvare kontakt sa lovcem, da se upoznaju sa terenom i mirisom divljiači, pucanjem iz oružja, sa aportom i to su neki prvi koraci, svakako neće dati svoj maksimum, ali što su sariji, sve su bolji, kaže Bojan.
Oni koji poput nemačkog kratkodlakog ptičara Lea imaju ozbiljan lovački staž i osvojene brojne pehare, priznanja i nagrade, uživaju sve privilegije, jer lovački pas u Dobričićima je član porodice i to zaslužuje.
„ Pas deset sezona već lovi, najdraži mi je sa njim lov na srndaća , lovni trag odradi za dva minuta. Bez njega mi je lov i na fazana, lisicu, zeca nezamisliv. Kada je reč o osvojenim nagradama i priznanjima, Leo je prvak rase više od 20 puta, ima više od 15 priznanja na međunarodnim izložbama i stvarno sam ponosan na njega, dodaje lovac Bojan.
Više od dve decenije Bojan je lovac ,a plemenita lovačka tradicija u porodici Dobričića seže tri generacije unazad. Stoga, Bojanova moralna dužnost je mnogo veća pa podizanječeka, hranilišta i solišta su čista ljubav prema prirodi i lovu, a podrška porodice je najznačajnija.
„ Ne može se bez porodice nista, ako imate podršku i vetar u leđa , onda je sve mnogo lakše. Supruga Nevena najveći mi je vetar u leđa i bez nje lovačka karijera ne bi bila moguća. Bezbroj puta se dešavalo da je tokom lova pozovem kako bi dovela psa da pronađe krvni trag ,a da ne pričam o vremenu iz devedesetih godina prošlog veka kada je sve bilo ekstremno skupo i kada si se stvarno mnogo toga odricao da bi imao sve što ti treba za lov, ali zajedničkim snagama smo se izborili,kaže Dobričić.
Bojan ima dve kćerke i sina kao i unuka i iskreno se nada daće lovačku tradiciju imati ko da nastavi jer biti lovac za Dobričiće je privilegija, a očuvanje plemenite lovačke tradicije dužnost i moralna obaveza jer jedino može se živeti u skladu sa prirodom i budućim generacijama na najlepši način predstaviti kako treba da neguju lovnu kulturu, lovačke običaje i navike , da sačuvaju tradicionalne moralne vrednosti i da šire i jačaju narodnu svest i brigu o zaštiti prirode.
VestiNet
