Vestinet

Devojački osmeh za nagrade porodičnoj tradiciji

foto gzs

Užice – Nasmejana devojka duge kose Andrijana Brković tri puta je izlazila da primi nagrade na nedavno održanoj 22. pršutijadi u Mačkatu. Dve zlatne, za najbolju slaninu i ovčiju stelju, te bronzanu za domaću kobasicu. Dodeljene, istina, na ime njenog oca Nikole Brkovića, ali uz jednake zasluge mlade Andrijane za pravljenje kvalitetnih mesnih delikatesa.

Njena mladost, devojački osmeh i vidno zadovoljstvo postignutim odmah su osvojili posetioce pred koje je, evo, stigla nova mlada generacija proizvođača suhomesnatih proizvoda ovog kraja. U zahtevnom poslu isplativom od davnina, po nepromenjenim tradicionalnim receptima.

Andrijana je treća generacija pršutara u čuvenoj familiji Brković iz sela Kačera između Zlatibora i Užica. Prvi se pročuo njen deda Milija Brković, majstor za goveđu pršutu (izlagao povremeno i „dvometrašice”, duge dva metra) i višestruki pobednik mačkatskih Pršutijada s početka ovog veka. Bio je i na ovogodišnjem sajmu u Mačkatu, s ponosom gledao kako mlađi nastavljaju tradiciju.

Priča za naš list Andrijana da je imala svega tri godine kad je održana prva Pršutijada, doveli su je tada ovde da s bratom simbolično otvori manifestaciju, da bi sada primala sajamske nagrade.

– Tata i ja zajedno pravimo ove suhomesnate proizvode, naravno po dedinim proverenim receptima. Imamo 15 proizvoda u asortimanu, sve je domaće, sušeno na bukovom drvetu. Učestvujući na mnogim sajmovima hrane, do sada je naša porodica osvojila oko 60 nagrada. Nastojimo da ono što proizvedemo bude autentično, prepoznatljivo. U našem domaćinstvu u Kačeru imamo klanicu, preradu mesa i sušare. Radi se neumorno. Posao teče punom parom od novembra do maja, kada su hladniji dani pogodniji za ovu proizvodnju.

Dobar glas i kvalitet, dodaje ona, omogućava im da proizvode prodaju od kuće, ne na pijacama. Kupci naručuju i izdaleka, tako da pršuta, slanina, kobasica, stelja stiže u Francusku, Austriju, Italiju, naravno i širom Srbije i u okolne države.

Andrijana je završila Ekonomski fakultet, ali ipak nastavila tradicionalni posao porodične firme u selu, nisu je zanela svetla velegrada. – Ovim poslom nameravam dugoročno da se bavim. Jeste naporan, traži rad i odgovornost, ali donosi i zaradu. Porodični posao se ne zapostavlja. S tim što očekujem da ovi domaći suhomesnati proizvodi našeg kraja budu zaštićeni kao autentični, te da mi proizvođači dobijemo veću podršku od lokalne samouprave i države – rekla nam je na Pršutijadi Andrijana Brković.

izvor Politika

Slični članci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *